Seboroični dermatitis

SD spada u grupu hronicnih recidivantnih dermatoza, sto znaci ne moze da se izleci, ali moze da se zaleci i drzi pod kontrolom. Etiologija nastanka SD nije bas razjasnjena, ali smatra se da gljivica roda Pytirosporum ovale, koja naseljava normalno kozu u nekim slucajevima postaje patogena. Ti uslovi su poremecen mikrobiom koze, sekrecija lojnih zlezda kao I genetska predipozicija za ovo obolenje.

Epidemiologija

SD je cesti dermatoloski problem. Javlja se u u tri razlicita perioda zivota i to: u prva tri meseca zivota, tokom puberteta I odraslom dobi izmedju 40 I 60 god. Kod beba se javlja na kapilicijumu (temenjaca), licu I predelu pelena. Kod odraslih zahvata seboroicne regije (kapilicijum, lice, retroaurikularno, gornje delove grudnog kosa, moze zahvatiti aksile I prepone.

Mehanizam nastanka

Najvise je dokaza za patogenu ulogu Pytiosporum ovale, koja ima aktivne lipase koje hidrolizuju triglyceride sebuma tada se oslobadjaju kiseline koje dovode do remecenja funkcije epidermalnog sloja I nastaje inflamatorni proces. Na seboroicnoj kozi cesto dolazi do impetiginizacije stafilokokom, tj. njenog porasta. Pojacano lucenje sebuma mogu igrati ulogu u pojavi SD, jer je on pogodan za razvoj Pytirosporuma.

Isto tako bez obzira na povezanost, sama produkcija sebuma nije samostalni uzrok pojave bolesti.

Rekli smo genska predispozicija moze imati ulogu, kao I pacijenti sa smanjenim imunoloskim odgovorom. Neka neurogena stanja I stress moze dovesti do pojave SD. Deficit cinka moze izazvati promene slicne SD.

Klinicka slika

SD se obicno prezentuje kao dobro ograniceni eritenatozni plakovi sa masnim zuckastim skvamama koji se javlaju na regijama bogatim lojnim zlezdama, kapilicijum, lice (nazolabijalne brazed, kapci I obrve), usni kanali, presternalni I interskapularni. Promene su obicno simetricno postavljene. SD je sezonski karakter, cesce se javlja na prelazima godisnjih doba I intezivira se zimi a leti se poboljsava.

Kod novorodjencadi se javlja na kapilicijumu tkzv. temenjaca ili cradle cap u vidu zadebljalih masnih skvama.

Lecenje

U lokalnoj terapiji se koriste tkzv. antimikotici (ketokonazoli u obliku krema I sampona). Za pranje kose se preporucuju samponi sa ink piritionom, selenom sulfidom ili derivatima katrana. Za kozu se primenjuju kortikosteroidi. Moze se primeniti kombinovana terapija antimikotici kortikosteroidi. Kod infekcije sa stafilokokama daju se antibiotske kreme topikalno.