Seboroični dermatitis

Seboroični dermatitis (SD) spada u grupu hroničnih recidivantnih dermatoza,što znači da se ne može izlečiti, ali može da se zaleči i drži pod kontrolom. Etiologija nastanka SD nije bas razjašnjena, ali se smatra da gljivica roda Pytirosporum ovale, koja naseljava normalno kožu u nekim slučajevima postaje patogena. Ti uslovi su poremećen mikrobiom kože, sekrecija lojnih žlezda kao i genetska predipozicija za ovo obolenje.

Epidemiologija

SD je česti dermatološki problem. Javlja se u u tri različita perioda života i to :u prva tri meseca života, tokom puberteta i odrasloj dobi izmedju 40 i 60 god. Kod beba se javlja na kapilicijumu (temenjača), licu i predelu pelena. Kod odraslih zahvata seboroične regije (kapilicijum, lice, retroaurikularno, gornje delove grudnog koša, može zahvatiti aksile i prepone).

Mehanizam nastanka

Najviše je dokaza za patogenu ulogu Pytiosporum ovale, koja ima aktivne lipase koje hidrolizuju triglyceride sebuma, tada se oslobađaju kiseline koje dovode do remećenja funkcije epidermalnog sloja i nastaje inflamatorni proces. Na seboroičnoj koži često dolazi do impetiginizacije stafilokokom, tj. njenog porasta. Pojačano lučenje sebuma mogu igrati ulogu u pojavi SD, jer je on pogodan za razvoj Pytirosporuma.

Isto tako bez obzira na povezanost, sama produkcija sebuma nije samostalni uzrok pojave bolesti. Rekli smo da genska predispozicija može imati ulogu, kao i pacijenti sa smanjenim imunološkim odgovorom. Neka neurogena stanja i stres može dovesti do pojave SD. Deficit cinka može izazvati promene slične SD.

Klinička slika

SD se obicno prezentuje kao dobro ograničeni eritenatozni plakovi sa masnim žućkastim skvamama koji se javlaju na regijama bogatim lojnim žlezdama, kapilicijum, lice (nazolabijalne brazde, kapci i obrve), ušni kanali, presternalni i interskapularni. Promene su obično simetrično postavljene. SD ima sezonski karakter, česće se javlja na prelazima godišnjih doba i intezivira se zimi a leti se poboljšava.

Kod novorođenčadi se javlja na kapilicijumu (temenjaca ili cradle cap) u vidu zadebljalih masnih skrama.

Lečenje

U lokalnoj terapiji se koriste takozvani antimikotici (ketokonazoli u obliku krema i šampona). Za pranje kose se preporučuju šamponi sa ink piritionom, selenom sulfidom ili derivatima katrana .Za kožu se primenjuju kortikosteroidi. Može se primeniti kombinovana terapija, antimikotici kortikosteroidi. Kod infekcije sa stafilokokama daju se antibiotske kreme topikalno ili sistem.